Upis u školu na osnovne strukovne studije
čl. 82.
Škola raspisuje konkurs za upis na studije u skladu sa Pravilnikom kojim se reguliše upis i rangiranje kandidata.
Lice koje se prijavi na konkurs, polaže prijemni ispit, stiče pravo upisa u školu na osnovu sačinjene Rang liste kandidata.
Broj bodova na Rang listi određuje status studenta u pogledu načina finansiranja iz budžeta ili samofinansiranje.
Bodovi za upis i rangiranje studenata određeni su Pravilnikom o upisu i rangiranju studenata.
čl. 83.
Upisom u školu stiče se status studenta.
čl. 84.
Strani državljani se mogu upisati na studijske programe po istim uslovima kao i domaći državljani.
čl. 85.
Prava i obaveze studenata, pravila studija, status studenata, ocenjivanje, ispiti, mirovanje i druga prava i obaveze regulisani su Pravilnikom o ocenjivanju i polaganju ispita, pravilima studija i dr.
čl. 86.
Studentu prestaje status studenta u školi:
1. Završetkom studija
2. Ispisivanjem sa studija
3. Neupisivanjem školske godine
4. Kada ne završi studije do isteka roka koji se odreduje u dvostrukom broju školskih godina potrebnih za reviziju studijskih programa.
5. Izricanju disciplinske mere i isključenja
Na lični zahtev studenta se može produžiti rok za završetak studija a na način postupka i iz razloga odredenih Pravilnikom o pravilima studija.
Režim i pravila studija
Organizacija
čl. 70.
Škola organizuje i izvodi studije u toku školske godine koja po pravilu počinje 1. oktobra i traje 12 kalendarskih meseci.
Školska godina se deli na:
1. Dva semestra od kojih svaki traje 15 nedelja
2. Blokove u ukupnom trajanju od 30 nedelja čije se pojedinačno trajanje utvrđuje studijskim programom i kalendarom rada škole.
čl. 71.
Škola organizuje i izvodi studije na srpskom jeziku.
čl. 72.
Škola je dužna da organizuje predavanja i druge oblike nastave za sve studente.
čl. 73.
Škola je dužna da informiše studente o načinu, vremenu i mestu održavanja nastave, ciljevima, metodama i sadržajima nastave, o sadržajima, metodama, kriterijumima i merilima ispitivanja studenata, načinu obezbeđivanja javnosti na ispitu, način uvida u rezultate ispita i o drugim pitanjima. Sve navedene informacije, student može da dobije putem Informatora, pre upisa i Vodič upisom u školu kao i neposrednim pisanim obaveštenjima koja se ističu na oglasnoj tabli za studente, putem odluka Nastavnog veća i Veća odseka, rasporedom predavanja, vežbi i ispita kao i drugim pisanim obaveštenjima na oglasnoj tabli škole kao i sajtu škole.
čl. 76.
Prilikom upisa svake školske godine student se opredeljuje za predmete iz studijskog programa, u kojem je propisano koji su predmeti obavezni za odredenu godinu studija.
Student koji se finansira iz budžeta opredeljuje se za onoliko predmeta koliko je potrebno da ostvari najmanje 60 ESPB bodova, a student koji se sam finansira opredeljuje se za onoliko predmeta koliko je potrebno da ostvari najmanje 37 ESPB bodova.
Za svaki položeni ispit student stiče određeni broj ESPB bodova u skladu sa studijskim programom. Student koji ne položi ispit iz obaveznog predmeta do početka naredne školske godine ponovo upisuje isti predmet.
Student koji ne položi izborni predmet, može ponovo upisati isti ili se opredeliti za drugi izborni predmet.
čl. 77.
Student koji se finansira iz budžeta i koji je u toku školske godine, u okviru upisanog studijskog programa, po položenim ispitima stekao 60 ESPB bodova ima pravo da se i u narednoj školskoj godini finansira iz budžeta.
Student koji ostvari manje od 60 ESPB bodova ima pravo da nastavi studije u statusu studenta koji se sam finansira.
Student koji se sam finansira i koji u toku školske godine ostvari 60 ESPB bodova iz tekuce godine studijskog programa može da se u narednoj školskoj godini finansira iz budžeta.
Pravo iz stava 3. ovog clana student ostvaruje ako se rangira u okviru ukupnog broja studenata čije se studije finansiraju iz budžeta, na način i po postupku utvrđenim Pravilnikom o rangiranju i upisu na studije.
čl. 78.
Uspeh studenata na ispitu izražava se ocenom 5 (nije položio) do 10 (odličan).
Ispunjavanjem predispitnih obaveza i polaganjem ispita student može ostvariti najviše 100 poena.
Srazmera broja poena stečenih u predispitnim obavezama i na ispitu utvrđuje se studijskim programom, pri čemu predispitne obaveze učestvuju sa najmanje 30, a najviše 70 poena.
čl. 79.
Ispit je jedinstven i polaže se usmeno, pismeno odnosno praktično.
Student polaže ispit neposredno po okončanju nastave iz tog predmeta.
Ispit se polaže u sedištu škole, odnosno u objektima navedenim u dozvoli za rad.
Način polaganja ispita i ocenjivanje na ispitu bliže se utvrđuje Pravilnikom o ocenjivanju i polaganju ispita
čl. 80.
Ispitni rokovi u školi su: januarski, aprilski, junski, septembarski i oktobarski.
Student ima pravo na polaganje ispita iz jednog predmeta najviše tri puta u toku jedne školske godine.
Izuzetno, student kome je preostao jedan nepoloženi ispit iz studijskog programa upisane godine, ima pravo da taj ispit polaže u naknadnom ispitnom roku do početka naredne školske godine.
Škola je dužna da u skladu sa svojim mogućnostima omogući hendikepiranim studentima polaganje ispita na način prilagođen njihovim mogućnostima.
čl. 80.
Student odgovara disciplinski za povredu obaveze koja je u vreme izvršenja bila predviđena Pravilnikom o disciplinskoj odgovornosti studenata.
Za težu povredu obaveza studentu se može izreći mera isključenja iz škole.
Disciplinski postupak se može pokrenuti u roku od tri meseca od saznanja za povredu obaveze i učinioca, a najkasnije šest meseci od kako je povreda učinjena.
Lakše i teže povrede obaveza, disciplinski organ i disciplinski postupak utvrđuju se pravilnikom iz stava 1. ovog člana.
OBLICI IZVOĐENJA NASTAVE su: predavanja, auditorne vežbe, laboratorijske vežbe, konsultacije i praktična nastava u okviru Praktičnih vežbi, i Inženjerske prakse 1 i 2. i obuhvata 375 časova u šestom semestru, a od toga 105 u Školi i 270 u radnim organizacijama.
Inženjerska praksa 1 i 2 je oblik izvođenja nastave u šestom semestru i ostvaruje se u radnim organizacijama proizvodnih, uslužnih i drugih delatnosti, po programskim sadržajima, dogovorenim sa odgovornim stručnim licima iz radne organizacije, predmetnim nastavnicima i studentom, a koji su u funkciji izrade završnog rada. Za izvođenje inženjerske prakse studenata odgovorni su nastavnici u svojstvu mentora staratelja i stručno lice iz radne organizacije u svojstvu komentora za inženjersku praksu. Nastavnici i komentori za inženjersku praksu imaju zadatak da studentu precizno definišu radne zadatke i obaveze u cilju upoznavanja studenata sa organizacijom preduzeća ili ustanove, radnim procesima, tehnologijom, postupcima kontrole kvaliteta proizvoda i usluga, načinom prikupljanja i obrade podataka u vezi izrade završnog rada i dr. Komentori za inženjersku praksu svakodnevno sarađuju sa studentom, upućuju ga i prate njegov rad. Po obavljenoj inženjerskoj praksi student podnosi izveštaj koji po sadržaju i formi odgovara uputstvima nastavnika definisanim na početku inženjerske prakse.
OCENJIVANJE STUDENATA vrši se kontinuiranim praćenjem njihovog rada i na osnovu stečenih poena u ispunjavanju predispitnih obaveza i polaganjem ispita.
Svaki pojedinačni predmet u studijskom programu ima određeni broj ESPB bodova koji student ostvaruje nakon uspešnog polaganja ispita.
Broj ESPB bodova utvrđuje se jedinstvenom metodologijom Visoke tehničke škole Novi Sad.
Uspešnost studenata u savlađivanju određenog predmeta kontinuirano se prati i izražava poenima.
Student stiče poene kroz rad tokom nastave, ispunjavanjem predispitnih obaveza i polaganjem ispita.
Minimalni broj poena, kao i maksimalni, određen je za svaki predmet iz studijskog programa Visoke tehničke škole Novi Sad za svaki predmet ponaosob.
Uspeh studenata na predmetu izražava se ocenom od 5 do 10, a ocena je zasnovana na broju poena koji je student stekao ispunjavanjem predispitnih obaveza i polaganjem ispita.
Prava i obaveze studenata
čl. 71.
Student škole ima prava i obaveze utvrđene ovim Statutom i drugim opštim aktima škole:
Student ima prava:
1. Na upis, kvalitetno školovanje i objektivno ocenjivanje
2. Na blagovremeno i tačno informisanje o svim pitanjima koje se odnose na studije
3. Na aktivno učestvovanje donošenje odluka u skladu sa Zakonom o visokom obrazovanju
4. Na samoorganizovanje i izražavanje sopstvenog mišljenja
5. Na povlastice koje proizilaze iz statusa studenta
6. Na podjednako kvalitetne uslove studija za sve studente
7. Na obrazovanje na jeziku nacionalne manjine
8. Da bira i da bude biran u Studentski parlament i druge organe
Student je dužan da:
1. Ispunjava nastavne i prednastavne obaveze
2. Poštuje opšte akte ustanove
3. Poštuje prava zaposlenih i druge studente u školi
4. Da učestvuje u donošenju odluka u skladu sa Zakonom o visokom obrazovanju
Ukoliko škola prekrši neku od obaveza iz st. 2 t. 1-3 ovog člana, student ima pravo na žalbu. Žalba se podnosi nadležnom organu u određenom roku koji je određen u opštim aktima škole.
Mirovanje:
čl. 75.
Studentu se na njegov zahtev odobrava mirovanje prava i obaveza u slučaju:
1. Teže bolesti ili drugom zdravstvenom sprečenosti što dokazuje nalazom lekara ili lekarske komisije
2. Odsluženju ili dosluženju vojnog roka što dokazuje fotokopijom vojne knjižice ili potvrdom vojne ustanove
3. Održavanje trudnoće, nege deteta do godinu dana života što dokazuje nalazom lekara specijaliste za ginekologiju i pedijatriju.
4. Upućivanja na stručnu praksu u trajanju najviše 6 meseci
Mirovanje prava i obaveze škola utvrđuje rešenjem na zahtev studenata. Studentu koji je zbog bolesti iz st. 1 t. 1 bio sprečen da polaže ispit ili iz razloga st. 1 t. 4 ovog člana najmanje 3 meseca. Rešenjem škola odobrava polaganje ispita u prvom narednom roku.
Pravilnik o studentskom parlamentu
čl. 1.
Ovim Pravilnikom se uređuje položaj, način izbora Studentskog parlamenta i organa Studentskog parlamenta, kao i članova Studentskog parlamenta koji učestvuju u radu drugih organa škole, nadležnost i način finansiranja Studentskog parlamenta Visoke tehničke škole u Novom Sadu (u daljem tekstu: Studentski parlament).
II STUDENTSKI PARLAMENT
čl. 2.
Studentski parlament je organ Visoke tehničke škole u Novom Sadu.
čl. 3.
Sedište Studentskog parlamenta nalazi se u Visokoj tehničkoj školi u Novom Sadu (u daljem tekstu: Škola).
čl. 5.
Osnovna delatnost Studentskog parlamenta je zastupanje i zaštita prava i interesa svih studenata i razmatranje pitanja i aktivnosti od interesa za studente.
Nadležnosti
čl. 6.
Studentski parlament ima sledeće nadležnosti:
1. usvajanje opštih akata
2. Biranje i razrešenje predstavnika studenata u organima škole, kao i u organima drugih ustanova u kojima su zastupljeni predstavnici studenata, u skladu sa Statutom ustanove
3. Bira Predsednika i članove Predstavništva Studentskog parlamenta
4. Učestvovanje u samovrednovanju škole, studijskih programa i nastave
5. Obavljanje aktivnosti koje se odnose na osiguranje i ocenu kvaliteta nastave, reformu studijskih programa, analizu i ocenu efikasnosti studija, utvrđivanje broja ESPB bodova, zaštitu prava studenata i unapređenje studentskog standarda
6. Pokretanje inicijativa za donošenje ili promenu propisa od interesa za studente
7. Usvajanje godišnjeg plana i programa aktivnosti studentskog parlamenta i usvajanje izveštaja o svom radu
8. Odlučivanje o finansijskom poslovanju Studentskog parlamenta i usvajanje finansijskog izveštaja
9. Obavljanje drugih aktivnosti u skladu sa zakonom i opštim aktima škole.
Sastav i način izbora
čl. 7.
Studentski parlament sastavljen je od po jednog predstavnika svakog studijskog programa, sa svake godine studija.
Pravo da biraju i da budu birani za člana Studentskog parlamenta imaju svi studenti škole, upisani na studije u školskoj godini u kojoj se bira Studentski parlament.
Izbor članova Studentskog parlamenta održava se svake godine u aprilu, tajnim i neposrednim glasanjem.
Izbori za Studentski parlament se održavaju najranije 15, a najkasnije 30 dana od dana raspisivanja izbora.
Izbore za Studentski parlament raspisuje predsednik Studentskog parlamenta.
Ukoliko predsednik Studentskog parlamenta ne raspiše izbore do 10 aprila, izbore raspisuje Direktor škole najkasnije do 15. aprila.
Organi Studentskog parlamenta
čl. 8.
1. Predsednik
2. Predsedništvo
Predsednik Studentskog parlamenta (u daljem tekstu: Predsednik) je istovremeno i predsednik predsedništva Studentskog parlamenta (u daljem tekstu: Predsednik Predsedništva).
Predsedništvo Studentskog parlamenta se sastoji od Predsednika Predsedništva i četiri člana.
Predsednik i članovi predsedništva se biraju na zasedanju Studentskog parlamenta, javnim ili tajnim neposrednim glasanjem.
čl. 9.
Studentski parlament donosi odluke većinom ukupnog broja članova.
čl. 10.
Predsedništvo predstavlja Studentski parlament između dva njegova zasedanja.
Predsednik Predsedništva, ili od predsedništva opunomoćeni član, predstavlja predsedništvo između dva njegova zasedanja.
čl. 11.
Studentski parlament u slučaju potrebe formira posebne komisije i /ili tela nadležne za rešavanje konkretnih problema i zadataka, koje za svoj rad odgovaraju isključivo Studentskom parlamentu. Ove komisije ili tela imaju pravo na pomoć od strane Predsednika i Predsedništva.
čl. 12.
Mandat članova Studentskog parlamenta traje godinu dana sa mogućnošću jednog ponovnog izbora.
čl. 13.
Studentski parlament razrešava svoga člana pre isteka mandata, i to:
1. Usled gubitka statusa redovnog studenta,
2. Na licni zahtev
3. Ako ne ispunjava dužnosti člana Studentskog parlamenta, a na inicijativu: Predsedništva, ili 1/3 članova Studentskog parlamenta, ili 1/2 studenata, sa odgovarajućeg studijskog programa i godine studija, koje predstavlja.
Gubitkom članstva u Studentskom parlamentu prestaju i sve funkcije koje je student obavljao u organima Studentskog parlamenta.
čl. 14.
Savet škole sastoji se od 17 članova, pri čemu predstavnici škole daju 11 članova, dok su predstavnici studenata i predstavnici osnivaca zastupljeni sa po tri člana, u skladu sa Zakonom o visokom obrazovanju.
Studentski parlament bira predstavnike studenata u Savetu škole. Pri raspravljanju, odnosno odlučivanju o pitanjima koja se odnose na osiguranje kvaliteta nastave, reformu studijskih programa, analizu efikasnosti studiranja i utvrdivanja broja ESPB bodova, u Nastavnom veću škole (u daljem tekstu: Veće škole), u nastavnim većima odseka (u daljem tekstu: Veća odseka) i njihovim telima učestvuju predstavnici studenata.
U Nastavnom veću škole i Većima odseka studenti čine do 20% članova, a njihovim telima čine 20% članova.
Pri biranju predstavnika studenata u Nastavnom veću škole, Studentski parlament ima obavezu da vodi računa o ravnomernoj zastupljenosti odseka, jer su isti istovremeno članovi i odgovarajućih Veća odseka.
čl. 15.
Studentski parlament bira predstavnike za Studentsku konferenciju akademija strukovnih studija.
Studentski parlament je osnovan danom održavanja konstitutivne sednice, a najkasnije 30 dana od dana održavanja izbora za Studentski parlament.
Konstitutivnu sednicu Studentskog parlamenta, saziva Predsednik prethodnog saziva Studentskog parlamenta, a ukoliko to ne učini, konstitutivnu sednicu saziva Direktor škole najkasnije u roku od sedam dana od isteka roka iz prethodnog stava.
Rad Studentskog parlamenta je javan.
Prelazne i završne odredbe
čl. 16.
Do trenutka akreditacije škole Savez studenata Visoke tehničke škole u Novom Sadu (u daljem tekstu: Savez studenata) nastavlja sa radom na način kako je to bilo regulisano do stupanja na snagu Zakona o visokom obrazovanju.
čl. 17.
Danom akreditacije škole zatečeno članstvo Saveza studenata prerasta u prvi saziv Studentskog parlamenta, koji postaje organ škole održavanjem konstitutivne sednice, koju saziva Direktor škole, najkasnije mesec dana od dana dobijanja dozvole za rad škole.
čl. 18.
Na konstitutivnoj sednici Studentskog parlamenta biraju se organi Studentskog parlamenta u skladu sa ovim Pravilnikom.
čl. 19.
Ovaj saziv Studentskog parlamenta ima mandat do aprila 2007. godine, donosi opšte akte o svom radu i ima sva prava i dužnosti u skladu sa Zakonom o visokom obrazovanju i ovim pravilnikom.
čl. 20.
Ovaj Pravilnik usvaja Savet škole, a stupa na snagu osmog dana od dana usvajanja na Oglasnoj tabli škole.